U “JARMU” S ISUSOM – TOLIKO SVOJI

bb574f5892bdde10643abdf55584c008

Pedesetnica #33

Mt 11,25-30
O, Gospode! Koji je to mudar? Ujarmi me u riječi svoje mudrosti [svete Sofije]!

Srce mi ustukne pred tobom, ljubljena i nebosežna Sofijo!

Gdje prebivaš ako nisi u glavama »mudrijaša«? Otkrivaš li se »malenima«?

Isus Krist suprotstavlja »sebe« – mudrost Očevu – nabusitim glavama mudrijaša. Nabusito mudrijaštvo želi oholo zavladati, najprije neizrecivim darom vlastitog života, potom pak nad životima drugih, te nad čitavom zbiljom.
»Otac« ne može doprijeti u tamu takvog glavešine koji stavlja »oglavinu« [okvir] svemu što susreće i misli.
»Oglavina« je kožna naprava što se zajedno s uzdama stavlja konju na glavu, da ga se upravlja i po potrebi zauzdava. »Mudrijaštvo« je upravo takvo – živi u lažnoj otvorenosti robujući raznim poticajima i tješi se floskulama etiketiranja na svim razinama.

Isus ti ne nabacuje »oglavinu« – naprotiv, skida ti koprenu ideologija i svjetonazora što te vuku u kolotečinu života.

Uzmi »jaram« – što?
Jaram je oprema što se stavlja paru volova pri uprezanju za neki rad u polju ili vuču kola. U jarmu je gotovo uvijek par volova – tegle uvijek zajedno!

Isus je u tom »jarmu« i čeka te da uzmeš svoju stranu i povučeš s njim duboku »brazdu« života. Ti si pozvan, da sam na sebe- nisi okovan – uzmeš jaram slobode. On vuče s tobom!

Mudrost?

Da! To je mudrost zajedništva! Ujarmiti se s Kristom znači učiti se krotkosti, miru duše – imati neiscrpnu okrepu. Ako smo ujarmljeni s Njim to se »nužno« očituje u zajedništvu s drugima [tu je bratska opomena i ukor – ne teror »mog« svjetonazora] (1 Iv 1,7) – inače netko laže!

U tom krugu zajedništva s drugima i Isusom Kristom »ulazimo« u misterij »poznanstva« Sina i Oca te svega [a sve je dobio] onoga što je Sin od Oca dobio. Ti imaš priliku živjeti u »svijetlu« [u zajedništvu Oca i Sina]!

PRITISNI ENTER ZA TRAŽENJE