Misao mog srca

PobjednikZivotneSituacije

Lk 9, 46-50

Kad mi je nešto jako važno, onda često kažem da mi je na srcu. O tome razmišjam, prebirem, to me zaokuplja.
Učenike je zaokupljala misao o tome tko je od njih najveći. To je bila misao njihova srca. Kako to da im je jedna takva misao bila toliko važna. Dok se pitam, olako zaboravljam da na srcu ne moraju biti samo vrijedne misli, plemenite, dobre. U srce, u dubinu bića često se potkradu trule misli, koje nisu od Boga.
Tko je od nas najveći, pitali su se nekoć učenici. Je sam li ja najveća, pitam se danas. Obavljam li najbolje neki posao? Hoću li biti najsimpatičnija? Hoću li zadiviti? Hoću li uspjeti? Hoću li napisati najbolju nadnicu? Bezbroj krivih pitanja, bezbroj promašenih poanti.
A onda dođe Isus i pred mene stavlja dijete-naočigled maleno biće. Dijete koje se prostodušno, ne oholi se, bezazleno, ne osvećuje se, iskreno, ne proračunava, maleno-ne uzdiže se.
Takva budi-kaže mi. Neka ti je na srcu biti poput najmanjeg.

PRITISNI ENTER ZA TRAŽENJE