Entuzijazam na izvoz

IMG-20180320-WA0008

Jednog zamalo proljetnog dana na 7°C krenula je revna družina put doma za djecu, noseći kišobrane i gitaru. Jedni bijahu ranjeni nakon burnog petka pa su ponijeli sa sobom paket flastera – neka se nađe, drugi su se naknadno ranili, treći pak bijahu nestabilni zbog niskog tlaka i anemije, a četvrti mamurni. Peti su čak bili puni entuzijazma, a bila je zapravo samo jedna – djeva narančaste kose koja je hrabro posvjedočila kako je ovaj epski susret sanjala.

I tako pokisli, ranjeni, anemični i skoro entuzijastični napokon su se popeli na to brdašce. Vrata im je otvorila mlada žena odjevena u dugu crnu haljinu (zvat ćemo je Sestra).

Upitala je blago, želimo li još vremena da se pripremimo ili smo spremni za njih. Odvažno su uskliknuli: „Dovedite ih!“ Glas razuma srećom se brzo probudio pa su ipak povukli izrečeno: „Dajte nam još 2-3 minute.“

Kada je sat otkucao točno 10:03, otvoriše se vrata, a kroz njih u koloni, dvoje po dvoje, držeći se za ruke koračahu nasmijana mlada bića, šireći zaraznu sreću ovim pokislim, ranjenim, anemičnim, malo starijim i ne tako nasmijanim, ali ipak mladim bićima, vičući iz sveg glasa: „Hvaljen Isus i Marija!“ I gle, odjednom entuzijazma na izvoz.

Na upit revnih ljudi, što žele da im pjevaju, istupi jedna od malenih i hrabro reče da oni žele njima pjevati. Skupi ona tako svoju klapu u krug, na brzinu se usuglasiše i krenuše.

Nemalo ih iznenadiše dobro poznati taktovi. 3D-ovci naćuliše uši još više, ne vjerujući istima, ali u trenu im postade jasno da dobro čuju to što čuju. A čuli su Moj Ivane pobratime mio, jesi’l skoro na Kupresu bio… Na drugi upit, znaju li možda još neku pjesmu i potajno se nadajući da je ta „još neka“ zapravo Ima jedna duga cesta, oni ne odgovoriše ništa nego samo nastaviše za iste „pare“ pjevati Daleko, daleko, iza devet sela…

Nakon uvodne glazbene točke prešli su na igre, a one bijahu raznorazne. Igralo se tako Zeca i mrkve,Tik-tak, Crne kraljice, Čarobnog šešira… Oponašala se luda kokoš, operna pjevačica, nindža kornjača,a oni malo spretniji čak su i zaplesali na Hajde da ludujemo ove noći. Igralo se i nogometa u učionici, ali to neka ostane naša mala tajna.

Od vesele družine rastali su se oko 12:13, sekunda gore-dolje, kada ih je Sestra došla obavijestiti da je ručak gotov. Brzo se izgrliše (čak i oni koji to ne vole), pozdraviše i krenuše niz brdo u šutnji. Ispostavilo se da su cijeli revni tim mučila ista pitanja…
Kad ćemo se ponovno sastati s ovim ljudskim akumulatorima sreće i dobrote, možemo li i mi ovako sijati radost i kako će, ajme nama, pojesti taj ručak nakon silnih slatkiša kojima smo ih „našopali“?

U tom razmišljanju prekinu ih prazan trbuh koji je tražio svoje. Što će, kako će, gdje će?
Netko predloži pizzu i pivo,a oni se zbunjeni zatekoše pred ovim nenadanim prijedlogom.
Ta Korizma je!

Dosjetljiv bijaše netko od njih i uzviknu: „Pa judi moji, svetac je!! Iman i pismeni dokaz – katolički kalendar.“
Brže – bolje uze svoj iPhone, utipka „Liturgija dana“, kad ono – imali su što i vidjeti. Stvarno svetac!

I to, ni manje ni više, nego sveti Patrik, a odmah iza njega Hrvatin pa Domagoj. Nakon tog saznanja, ne bijaše više sumnje u njih.

Pa kakvi bi to Hrvati-katolici bili da nisu otišli prigodno proslaviti?!

Vaši Revni

  • IMG-20180320-WA0004
  • IMG-20180320-WA0018
  • IMG-20180320-WA0014
  • IMG-20180320-WA0012
  • IMG-20180320-WA0010
  • IMG-20180320-WA0013
  • IMG-20180320-WA0006
  • IMG-20180320-WA0003

PRITISNI ENTER ZA TRAŽENJE